Не го гледај
моето лице
удавено во очај,
тоа е само едно
обично платно
каде се исцртува
безживотноста.
Не број ги
моите солзи,
залудно е
да го трошиш
скапоценото време
чекајќи да истечат...
Не, нема крај.
Секоја клетка
ја губи својата вредност
губејќи ја својата смисла
во бесконечноста,
та и мојата фигура
сеедно е дали е тука
или на пат од каде нема назад.
Сакам да заминам.
Не, нема толку голема
сила која ќе ја угаси
оваа желба.
Што е битно каде сум и која сум?
И онака ништо
нема крај ниту знаечење.
Не, нема крај.
Ништо нема смисла.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
Здраво, ти ја позајмив сликата од песнава, се надевам нема да се лутиш (=
Поздравче! :) :)
http://kralj.blog.com.mk/
Hehe ako ako,slobodno posluzhi se :)
Јас пак навратив, да те ѕирнам.. Зошто престана да пишуваш? :/
Post a Comment