Седнав покрај тебе
цвету мој.
Росата прекрасно
ти стои
убавице моја.
Ги избришав
нежно тие капки
кои неуморно се впиваа
в жедниве прсти.
Нека ги,
нека струи
твојата болка
во моите вени,
јас се што можев
да сторам
е да ти ја вратам
насмевката
која секогаш ќе ме потсетува
на твојата
неопислива убавина.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment