Кога птиците заминуваат
јас тивко умирам
и не ми е жал
што душата ја оставам
во рацете на смртта...
Заборавот
нема да ме боли
ко сеќавањата
чии заби
ги изглодаа и коскиве,
што ќе ми е живот
кога ништо не остана од мене?
Дај ми причина
да останам тука,
дај ми љубов
да знам дека
и јас припаѓам тука.
Животe ми требаш,
а јас веќе одамна престанав да живеам.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment