Занемувам од болка
кога гледам
како бесни демони
го измачуваат
твоето веќе изнемоштено тело.
Дали ја гледаш
смртта додека спиеш?
Дали конец по конец
кинејќи го со ноктите
таа бессрамничка
ти ја зема душата?
Ајде,
стани сама,
знам дека можеш,
дојди до мене,
удри ме,
исплукај ми го лицето,
налути ми се
и навреди ме...
се ќе издржам,
но не и тоа
дека тивко се губиш
заминувајќи кроце
по патот на заборавот.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment